UPOZORENJE

*Ovaj sastav ukratko prepričava famoznu ekskurziju 8.a i 8.b razreda

*Za potrebe pisanja sastava nije korištena nijedna turopoljska svinja

*Ovaj sastav temelji se na stvarnom događaju

*Glavni likovi: 8.a, 8.b, nastavnica Vanja, nastavnica Sinovčić i nastavnica Duška

ČITATI NA VLASTITU ODGOVORNOST UZ NAZOČNOST RODITELJA!

1. DAN...

Okupljamo se isprid škole i čekamo bus koji će nas odvest u beskrajne ravnice Slavonije. Zbog prijašnjih iskustava ne bi nas iznenadilo da se isprid nas zaustavija hrđavo-zeleni tamić i reka: „Ubacite torbe!“ Ali kad je doša, bus nas je iznenadija... mercedes, nov, ništa ne otpada, ne kapa... Svaka čast, Denise!

Prvo misto obilaska je Lonjsko polje. U početku smo mislili da će to bit neka ravnica sa svinjama i kravama, ali to je bila... ravnica sa svinjama, kravama i blatom! Jedan učenik dokaza je da u tom mulju žive kitovi ubojice (nastavnici Duški: nemojte mi zbog ovoga dat jedan, znam da kitovi žive u moru!). Nakon druženja sa turopoljskim svinjama, došli smo do grada (ili sela???) Valpova. Tamo nam je bija hotel (4 zvjezdice, kralju moj!) Nakon šta smo se uselili i razgledali sve prostorije hotela, spremili smo se za odlazak u blagavaonicu sa zvučnic...khm, ovaj...disko! Ma dobro, nije bilo tako loše, puštala se dobra glazba (Lampa je padao na koljena!).Kao što je i očekivano, prva noć, ništa od spavanja...

2. DAN...

Majko moja, buđenje u šest i po (Marija nas oće ubit!). Dobro, buđenje smo preživili (ali smo ipak sad na kavi). Dakle, plan za danas je obić Vukovar, vukovarsku bolnicu, Ovčaru, Iločke podrume i Osijek. Vukovar neću detaljno opisivat, bit će plakat o njemu u 11. misecu. Idemo direktno u Iločke podrume (koji nisu ispod zemlje). Tamo smo vidili hrpu velikih bačava i mogli starcima uzet vina... Jedini problem s Ilokom je šta nam je Srbija telekom uzeo 20 kuna sa mobitela.

Posli toga otišli smo u osječku katedralu (ja mislim...). Dobro, lipa je za vidit, ne ruši se ko zagrebačka, ali eto, nikome se nije dalo obilazit crkve...(čast iznimkama)...ali dobili smo slobodno i otišli na kavu.

3.DAN...

Danas smo mogli spavat dugo (recimo). Plan je obić Đakovo, njegovu ergelu lipicanera (ili lipicanaca???) i Našice.

Đakovačka katedrala kao i osječka, lipa, ne raspada se ko zagrebačka, ali ne da nam se gledat crkve! Došli smo u đakovačku ergelu lipicanera (ili lipicanaca???). Tamo nam je ljubazna gospođa X ispričala sve o toj vrsti konja (ukratko- malo su crni, pa malo bili i tako...). Pokupovali smo suvenire i otišli u Našice. Tamo je po mnogima bilo najbolje na ciloj ekskurziji. Vlasnik privatnog ZOO vrta hranija je medvida, pa je nastavnica Duška hranila medvida, pa je Lampa hranija medvjede, pa je nastavnica Sinovčić jahala ponija, pa je Lampa zamalo ubija ponija (isto ga je jaha), pa je Stane jaha ponija... na kraju smo mogli držati neke zmijice i glomaznog pitona od tri i po metra... Kad smo skužili da je postalo toliko ladno da će nam ruke odumrit, a nožni prsti poispadat, vratili smo se u bus. Navečer se organizira tranny night (u osnovi, muški su ženske, ženske umiru od smija, nastavnici isto umiru od smija). Ali, ipak, moramo priznat solidarnost tete gospođice voditeljice Marije... nacrtala je sebi brkove - miss je bio Vida-Dolores.

4. DAN...

Danas idemo u Kopački rit. Kako su ga opisivali, mislili smo da će nas ptice oblijetat, srne promatrat, ribe pratit, ali zapravo ptica nije ni bilo (bila su dva tri gnjurca ili tako nešto), srna isto nije bilo, a ribice su samo plutale... drobon prema gore... No dobro, to smo obavili, napravili grupnu sliku (to je trajalo oko sto godina, s obziron da je svako tija da se slika baš njegovim aparaton!).

5.DAN...

Danas se vraćamo kući (zašto, Gospode, zaštoooooo!!?!), no prije toga, idemo u Zagreb... u famoznu katedralu (da, onu u kojoj ne smiš disat, pričat, šetat, gledat, čisto u slučaju da se ne bi srušila). Došli smo u ZOO (po sedamnaesti put). Jedina razlika od prvog puta kad san tamo bija je da nema toliko živih bića, a kava je poskupila! Dobro, šalu na stranu (iako ozbiljno mislin) sad smo krenili u Split... kod roditelja... ljubimaca... iritantne sestre! Ajme meni majko moja, ja bi rađe osta tamo na benzinskoj. Dakle, nakon duge (ali stvarno duuuuge) vožnje, oko 11 sati, stigli smo u Split (stigli bi i prije da Denis nije vozija maraton u kružnom toku). Razišli smo se svojin kućama još uživljeni, ali kronično neispavani, i još dugo razmišljali kako je bilo dobro, zabavno, opuštajuće... Ali onda se sitiš škole pa ti sve nekako splasne...

Sve u svemu, bilo je ZAKOOOOON!!!!